Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

НЕ

Па он викну у село Сибницу, Сибничани сви му долећеше: Ту се саста стотина јунака, На мах Орбљи хана запалише, И тројица Турак' изгорјеше, А тројица пред њих истрчаше, по И Србини сва три погубише.

На све стране Борђе књиге посла У свих градских седамн ест нахија На кметове селске поглаваре: |уСваки свога, убијте субашу;

| „Жене, ђецу у збјегове кријте.“ Кад то чуле српске поглавице, На мах они послушаше Ђорђа: Сви скочише на ноге лагане, Припасаше свијетло оружје, Сваки свога убише субашу, Жене, ђецу у збјег одведоше. _ Кад је Борђе СОрбље узбунио

И с Турцима веће завадио,

Онда Ђорђе прође кроз нахије, | Е Па попали Турске карауле, И обори Турске тефериче,

И удари на Турске паланке,

(Све паланке он Турске попали,

Женско, мушко, све под мач удари,

Тешко Орбље с Турцима. а Турци мисле, да је раја. шала,“

540)

550

555

12) Кад су Србљи први пут дошли на У асац (1805), онда:

(кажу да) су Турске жене у Шапцу пјевале: „Подигло се неколико влаха, „И понели у тиквици праха,