Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

===

150

176

Ал' је раја градовима глава; Уста раја к'о из земље трава. У градове саћераше Турке; Трчи Ђорђе од града до града, И грађане свагђе довикује:

» Чујете ли, ви Турци грађани! „На градов'ма отворајте врата, „Измеђ' себе дајте зулумћаре, »АК' хоћете мирни да будете, »Да градова цару не кваримо: »јер ако их ви дати не ћете, „Између себе Турке зулумћаре, „Те градове раја начинила, »„Градила их по девет година, „Кадра их је за дан оборити

» И са царем кавгу заметнути:; » А када се с царем завадимо, »Да устане сви седам краљева, »Да нас мире, помирит нас не ће; „Бићемо се, море, до једнога,“ Тад' грађани сузе прољеваху, И Ђорђији 'вако говораху: „Бег-Ђорђије, од Србије главо! »Даваћемо штогод раја иште, „Не кварите царевих градова, „Ни са царем замећите кавге, уМи даћемо Турке зулумћаре.“ Па грађани устадоше Турци, На градов'ма отворише врата,

»Да освоје Шабац од Турака; > Они мисле, да је Шабац шала, » Ал' је Шабац Биограду глава,“

сл с Џ

от ~

580

590

сл со сл