Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

158

198

29)

Опет то из Црне горе

Фала Богу, Фала, великоме ! Од како је свијет настануо Такви зулум није постануо, Што постаде земљи Шумадији, Шумадији и земљи Србији

Од Тураках од Бијограђанах, Од четири Турачке дахије:

Од Алије и Кучук-Салије

И Турчина Салим-муселима

И Османа брата Салимова,

А с њима субашах пет стотинах :

Тирани су рода хришћанскога, По Србији тешки зулум граде, По Србији и по Шумадији: Ђегођ Срба богатога наше, На срамоту узимаху благо,

И то Срби опростити ћаху. Али Турци више јаде граде: Ђегођ наше Срба богатога,

У Србина добра коња свога, Узимљу га Турци без динара, Узимљу га, паре му не дају, И то Срби опростити ћаху. Него Турци виши зулум граде: Ђегођ наше гласита јунака,

И на Срба добра џефердара, Узвимљу га Турци без динара,

10

> ст