Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

155

Али Турци виши зулум граде: Има пуно триста ђевојаках, Вјерене су ал не привјенчане, Свакојзи је чедо под појасом, Што су клети оградили Турци, То жалосни Срби опрашћаху. Него Турци виши зулум граде: На срамоту попадије љубе

У неђељу, кад попови служе. Фала Богу да је виђет коме Тешке муке од душманске руке Од Турчина Српског душманина ! Зла зулума, гори нема рашта, Већ Србима живовања нема. Дигоше се четири дахије

И с њима субашах пет стотинах, Сву Србију земљу обредише, Најпослијед под Тополом доше, Поред б'јеле војводине куле, Поред куле Петровића Ђура, Починуше под Тополом Турци На широке зелене ливаде,

Ал' ЂБорђија два весеља гради: Брата жени а сестру удаје; Јована је брата оженио

Испод Саве из касабе тврде Милом шћерцом Саве од Посавја; А удаје Јелу сестру драгу

За некога попа Мркоњића;

У кулу је хиљада сватовах, Тер у кули пију вино ладно, Пјесме поју и весеље граде,

60

65

то

80

85

90