Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

Под кулом је коло ђевојаках, Тер веселе пјесме извођаху, Међу њима војводина Јела, Мила сестра из Тополе Ђура, Уз њу стоје два ручна ђевера. Ал да видиш војводину Јелу, Колико је красна и угледна ! Све је коло главом надвисила И дивнијим красом покрасила ; На њу ејаше свила пи кадифа Од врх главе до зелене траве;

На грло јој три струке ђердана,

Колико је грло у ђевојке, Што јој није ђердан уфатио, Би јој стала рука од хајдука. Ал' да видиш Салим-муселима ! Он дофати танкога дурбина, Обрати га војводиној кули,

И угледа коло ђевојаках

Под бијелом војводином кулом И у коло војводину Јелу,

Пак Турчину очи преграбила, Но да вели Салим-муселиме, Он Осману брату говораше:

» О Османе, брате од матере. »„Доведи ми војводину Јелу,

»Да јој лице под чадором љубим.“

Ал му тако Осман одговара:

„Прођ' се, брате, Салим-муселиме ! „Прођ' се врага и ђевојке младе, „Ми смо страшни зулум. учинили

„По Србији и по Шумадији,

95

100

[10

120