Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

»Опрашћају Срби за невољу, „А ти знадеш, мој брате рођени ! „Баш црнога из Тополе Ђура, уЦак ти Буро опростити не ће, „Но ће прије изгубити главу, „Пак ни тебе добро бити не ће.“ Ал' Османа Салим прекорио

И тешку му ријеч бесједио:

» О Османе, грђи од ђевојке ! »Доведи ми војводину Јелу,

„ Доведи је, да јој љубим лице; Ако ли је ти довести не ћеш, „»Доиста си гори од ђевојке.“ Скочи Осман на ноге лагане, Пак закрочи на свога гаврана, Обрати га војводиној кули;

А кад дође под бијелом кулом, И ту коло ђевојаках нађе, Међу њима војводину Јелу,

Код ње стоје два ручна ђевера, Турски ага Божју помоћ зваше, Одговара коло ђевојаках:

уБог и с тобом, аго Шумадијнски |“

Ал' говори Туре Осман-ага:

ује ли тестир, лијепе ђевојке ! ује ли тестир у коло играти #<„Тестир ти је, ага, зашто није 2“ Још овако говоре ђевојке: „Немој нама зулум учинити, „Играј, Туре, колико ти драго.“ Скочи Осман са коња гаврана, Дофати се кола ђевојаках,

130

140

145

150