Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

164

„Бијела му брада до појаса; »Буљугбаша Јуришићу Станко »Са својијех седамдесет друга, »„Шћаше јунак да узбије Турке, „И на Турке огањ оборише, »Пуче пушак', од Јуришић-Станка, „Пуче пушак“ седамдесет равно, » Од Турака седам хиљад' пуче: »Ми не знасмо један за другога, „Ко л' погибе, ког) ли уватише, »Ко л' утече, који ли остаде, „Нит знадосмо, куд се ђеде Станко. Еле Турци Мачву прегазише, „Поробише Совљак и Глоговац. „Тко је вама коње набавио 2 ко је вама чоху порезао 7 »Тко ли вам је поков'о оружје 2 „Разма јадна сиротиња раја, „Пак с Турцима рају завадисте, » ПИ Турцима сада издадосте: „Што чините% да вас Бог убије! „Што чините, јер се не бијете2 „Не бијете, јал се предајетег“ уКад то чуо Чупићу Стојане,

У руци му пуна чаша вина, Пуна му се чаша задесила,

Од ешка му задрктала рука,

Па испусти чашу на синију (Нит се разби нит се проли вино), А пљесну се руком по кољену, Под кољеном скерлет чоха. пуче, И бијела кожа на кољену;