Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

185

168

„Вала Богу! и Бог ми је дао,

» Ако Бог да, те здраво будемо,

»Теркије ћу вама допунити, | 180 „И хоћу вас вином напојити ;

» АКО л' који у боју погине,

»Тражићу га, па га саранити,

»јепо ћу му тело опојати.“

Кад то чуло дв'је стотине Срба, 185 Сви Стојана одмах пос. лушаше;

Па с добријех коња одсједоше,

Позбацаше са коња теркије,

И колане коњма притегоше

Пак на добре коње ита ло | 190) Потекоше путем пријекијем,

На Салашко поље истрчаше.

А кад они на друм изиђоше,

Турци прошли друмом шпрокијем,

Прошли Турци у богату Мачву, 19 Око пута преко поља равна

На плочама траву одадрли,

Ал' се јоште повратили нису.

Кад је Стојан саглед'о друмове,

Опет онђе уставио друштво, 200 Па он својој дружини говори:

»Браћо моја, Јанко и Вуица!

» И ви браћо, дв'је стотине Срба!

»ја сам ноћас лијеп сан уснио,

»Пека знате, наш ће мејдан бити, 205 » Ако Бог да, добићемо Турке,

» Само, браћо, држ'те се јуначки :

„Немојте се, браћо, препанути;

„Видите ли то Салашко поље,