Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

186

169

уље

„Колико је дуго и широко, „Кад се Турци с плијеном помоле, „Све ће поље собом закрилити, „Ви се, браћо, препанут немојте; „Ја сам чуо од старијех људи: „Нема смрти без суђена дана,

„Ни јунака без првога брата; „Нека знате, ја ћу бити први; „Већ овако да се послушамо: „Око главе саруке завијте,

„4 по Турски сабље припашите, „И по Турски коње разиграјте, „Да се Турци далек' не осјете,

„Нас је мало, а млого Турака;

„Па ајдемо право међу Турке,

„Ко нас гође види од Турака, „Свак ће мислит, њима индат иде; „А када се с Турцим измјешамо „Да сви, браћо, Бога поменемо, „А по једну пушку избацимо, „Више пушак' немојте бацати, „Већ тргните сабље од појаса, „Да кроз Турке јуриш учинимо, „Пак да Турке одмах _рас јечемо, „Расјечемо Турке на буљуке, „Нека не зна један за другога; „Тако ћемо Турке забунити. „Јоште, браћо, да вам ријеч кажем: „Извадите дрвене чутуре,

„ Напијте се Поцерске ракије, „Зарад' срца и зарад слободе.“ Кад то чуло двје стотина Срба,

210

215

220)

225

290

240)