Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

178

Ае

„Бе аферим, Црнобарац-Отанко !

„Да си синоћ мог брата убио,

„И да си ми дворе запалио,

„Та све би ти данас опростио,

„Нити би те игда прекорио;

„Проклет био, тко ти споменуо !

„Кад си Србљу тако у помоћи.“ '') "до Да се коме стати нагледати,

Како Српске сабље сијевају,

Мртве Турске главе зијевају !

Ту не оста Орбљин у дружини,

Који Турске не одејече главе,

Који по дв'је, који по четири,

Војводама ни броја но има.

О'јече Турке од Рогаче Јанко,

Што би Јанко Турак' оставио,

Дочекује војвода Вујица;

Што 6' Вујица Турак' пропустио,

Дочекује Црнобарац Станко;

Што би Станко Турак' промалпио,

Дочекује Латковић Јоване;

Што би Јован Турак'“ оставио,

Дочекује Нинковић Јовица;

Што 6' Јовица Турак' пропустио,

Дочекује Чупићу Стојане.

Чупић ради, да гласник не оде:

Сабљом с'јече, а мрковом гази,

Другом руком буздованом туче, 365

со ст от

(675) сљ (2==)

1=) (танко из Шрне баре био је нешто екривио, па побјегао у хајдуке, и била је изишла заповијест, да се не може предати, него да се мора погубити; но тим се случајем предао и остао на миру.