Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

196

179

Па се Кулин с кнезом побратио: „Побратиме, оборкнеже Иво ! „ЕВ) ти јеси Семберији глава,

„ А ја јесам над крајином Турском; » Од сад, кнеже, да се побратимо.“ То рекоше, па се побратише. Иде Иво двору Поповима,

Па кметове Семберске дозива: „Не бојте се ропства од Кулина,“ Оде Иван по својој нахији, Турској војсци таин да саставља. А. Кулин је Иву преварио,

Једно јутро курва поранио,

По васкрсу пред светога Ђурђа, (С војском оде уз ту воду Дрину; Каде дође Јадру води ладној,

У Добрићу селу освануо. Добрићане Србље дозиваше:

» Од'те, море, коње приватајте, „Праву рају нигда робит' не ћу, >“ с хајдуци како начинимо.“ Сви у скупу Добрићани дошли, Онда Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, Добрићанске кмете исјекоше: Седамдесет и четири главе,

Што СОрбињске исјекоше Турци; Па Илију кнеза уватише,

И Вилипа попа Добрићкога, Бијеле им повезаше руке;

А сав Добрић село поробише, Поробише, ватром попалише,

122

4()