Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

507

и

„Ако ли се, курво, везат не ћеш, » Удри сада мегдан да делимо.“ Кад то чуо Синан кесепија, Он наљути врану бедевију,

Па он баца копље битевију, Те он гађа Вуковић-Анђелка ; Ал' Анђелко копље сачекује, На. двоје му копље предвојио, Предвојпо сабљом пламенитом. Кад то виде Синан кесеџија, Он потрже злаћена кубура,

Те он гађа Вуковић-Анђелка, Али му се срце уплашило, Беле му се уздрктале руке, Те јунака није погодио,

Тек му један рукав сагорео, ( леве стране рукав на доламе. Кад то виде Вуковић Анђелко, Он потрже злаћена кубура, Те удара Синан-кесеџију Удара га у преп јуначке,

На другу му протерује страну Са зрнима џигерицу белу;

Ал' да видиш чуда великога ! Како јунак пушку не есапи, Но ка' да га није ударила, Већ га јоште грђе наљутила, Те потеже и друга кубура,

А крв иде из врућа јунака, Те затопи злаћена кубура, Креше Синан, али не опали. Тад' Анђелко и он потргнуо

265

210

(55) сл