Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

(5)

509

~

Синану се ране оладише,

'Те он паде на лијеву страну Паде јунак на тврдо камење,

Па Анђелку био говорио

„Молим тебе, Вуковић-Анђелко ! „Немој мене више да задеваш, »Да се с миром са душом растанем, „Ели су ми ране одолеле,

„Више млого живети не могу. Ал | Анђелко срца јуначкога Над њиме је мало постајао,

Док је Синан душом издануо ;

Па помисли Вуковић Анђелко: „Пе ћу сећи од јунака главу, „Ни ћу грдит тела на јунаку ;“ Но одреши Павла Папуџијћа: „Иди, Павле, граду Вучитрну, „Те ти кажи паше Вучитрнском, „Да Анђелко погуби Синана; „Ал ја к њему у град ићи не ћу, „И на част му и санџак и благо; „Ако ли ме паша више тражи, »Грђи ћу му бити од Синана.“

825

330

385