Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

614

По истини како је п било: „Синко драги, мило добро моје, „Не даду ти миле Фате. твоје, „Није Фати рухо сакупљено,

„Пи бијело платно изаткато, „Шити Фату браћа дал' не оћу, „Док не узима петнаест година,“ Ма се бего мајци заклињаше: „Тако мене, мајко, не родила! „Ни с мушкијем опасала пасом! уја ћу поћи Фалтп на дворове, уја ћу видјет је ли од удадбе, ује ли Фати рухо сакупљено,

„И бијело платно изаткато.“ Оседлао врана коња свога,

И он пође Фати пред дворове. Кад је дошо пред б6'јеле дворове, Кад ли су јој двори затворени, А пенџери мало прикренути.

· Свеза коња под жутом наранчом, Припео се на највиши пенџер, Ту наоди стручак босиока, Стнуо се, примириса га:

» јеп ли си ми, стручак босиока, »Да ми можеш у висини расти, уда ми ти је спати у корјевку,

уда м је видјет кад се Фате свлачи,

„Кад се Фате евлачи п облачи.“ И ушета у дворе бијеле,

Кад ли млада“на душеку спава, Сама боса у пачмаге жуте, Гола млада у кошуљи танкој,

(45) от

ст