Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

616

„Е ја сам је јунак обљубио „Усред вашег двора бијелога.“ „Причекај ме, бего Алил-бего, „Докле се ја с браћом договорим.“ И он пође двору бијеломе,

И своју је браћу дозивао: »Браћо моја, мило добро моје! »ја сусретох бега Алил-бега, „Што не дамо миле сестре наше, „Добар јунак бего Алил-бего, »Добар јунак од рода доброга,

» До за веље има доста блага, »Дамо му је, браћо, добро моје.“ У то су се браћа смиловала, Пишу књигу браћа ђевојчина, Па је шиљу бегу Алил-бегу:

» О) наш зете, бего Алил-бего! „Купи свате, оди по ђевојке,;

» Е твоја је нарасла ђевојка, „Нарасле су плећи за каваде, „И бијеле руке за прстење,

„ И бијело грло за ђердане,“

На силу је свате искупио,

- Триста свата мање ни једнога,

И пођоше по лјепе ђевојке. Лијепо су свате дочекали,

Још љешше их даром даривали, Сваком свату везену мараму, Младожењи коња п ђевојку.

Сви сватови коња оседлаше,

Не обедла младожењ' с ђевојком,

Нег' јој слими с врх лица копрену:

110

| РО сл

130