Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

618

ује ли мајка родила јунака, »И кобила коња ождребила, „Који би сад воду припливао, „ Уфатио Скадарку девојку, „Паша би му комад леба. дао, „Комад леба четрдесет села,“ Сви јунаци поникоше ником, Не пониче Туре од Каниџе, Од Каниџе од Крајине љуте. Он уседе-_на дору коњица,

Па наплови дору на Бојану.

А кад види жалосна девојка, Да ће Туре на брег испливати, Купи платно Скадарка девојка, П' она бежи Скадру бијеломе. А кад види жалосна девојка, Та да ће је Туре састигнути, На врату јој ђердан од дуката, Она кида ђердан од дукала,

11 она баци у зелену траву, Не би ли се Туре забавило, На то Туре ни гледати неће. А кад види жалосна девојка, Баш да ће је Туре састигнути, Стере платно по зеленој трави, Не би ли се Туре забавило. На то Туре ни гледати неће, Већ увати Скадарку девојку, "Он је меће за се на коњица: Три пута је опасо појасом,

И четврти од сабље кајасом. И наплови дору на Бојану.

[а] сл

с (45)

у сл