Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

619 Кад су били сред Бојане ладне, Стала млада па се разговара, Она пита од кога је града: уја сам, вели, Туре од Каниџе,

» Од Канише, од Крајине љуте,“ Богом брати Скадарка девојка, Богом брати Туре од Каниџе,

Од Каниџе од Крајине љуте: „Богом, брате, п светим Јоаном, „По нашему закону ришћанеком ! „Поврати ме Скадру бијеломе, »Јјер сам млада скоро испрошена, „За јунака Шестокриловића, „Вратћу радост за велику жалост,“ Ал" то Туре ништа п не аје,

Већ с девојком на брег испливао, Па беседи Туре момче младо:

» О] Бога ти, Скадарко девојко, »Прихвати ми-дору коња мога, »ујок излипјем воду из чизама.“ Кад се Туре натраг обазрело, Ал' девојка сред Бојане ладне. Ал' беседи Туре момче младо: „Богом, сестро, СОкадарко девојко, „Поврати ми дору добра коња, »Даћу теби три стотин дуката,“ Ал беседи Скадарка девојка:

„Не будали, Туре од Каниџе, · „Водим дору моме белом двору,

» А од двора моме господару, „Шек се јунак међ дружбином 'Фали, »Да сам дору на боју добила,

50

60

65

т0

ЕД 90