Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

620

; И от тебе Турета отела,“ Не може му срце преболети, Већ он скаче у воду лађану, И шњиме се Бојана зајази. [Упор. 17, бр. 721]

112.

Опет то исто. Платно бели Ружица ђевојка Мила сестра Корун-капетана На Ситници на води студеној. Кад је дању око подне било, Док ето ти с оне друге стране По имену Танковић-Османа: Осман води поред себе дора До Ситнице те воде студене, Да напоји претила дорина. Нешто му се даде погледати, Преко воде угледа. ђевојку, Ђе бијели на Ситници платно. Како виђе, одма је познаде, Па дозива сестру Корунову: » О Ружице, сестро Корунова, „Деде пушти скуте и рукаве, ујер ако ме послушати нећеш, „Кунем ти се и вјеру ти дајем, »Да ћу дора посјест од мејдана, »Прегазићу ту воду Ситницу, » Бауркињо, нећеш побјегнути, _»Оћу тебе заробити младу, » Одвести те у нашу Удбину. уја имадем брата Усејина,

сл