Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

622

Је ли боље провадат дорина,

Да л појати дора од мејдана, Па бјежати двору бијеломе.

Све мислила, на једно смислила, Па ђевојка посједе дорина,

У Ситницу коња нагонила,

И здраво је млада пребродила. Кад то виђе Танковић Османе, Трчи Осман води до појаса,

Џа он сестру Корунову куми: „Богом сестро, Ружо Корунова, „Врати мени дора од мејдана, уЈјер такога у Удбињу нема; „Узми, сестро, двије пушке златне, » И џаба ти аша позлаћена,

„То ти носи Корун-капетану, „Тек ми врати коња од мејдана.“ За то Ружа ништа не слушаше, Но Турчину 'вако говораше:

» Ој Турчине, не једи погани,

уја ћу водит дора од мејдана „Милу брату, Корун-капетану, „Нека знаде, да сестру имаде.“

пе Владислав се потурчио.

1 одранила Херцегова љуба На прозорац од бијеле куле,

Угледала даницу звијезду,

И даници млада проговара:

» О данице, по Богу сестрице !

Ји