Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

69:

ујеси л' давно изнад Цариграда 2 уВиђе ли ми Владиславу сина 2“ Проговара даница звијезда:

уја сам јутрос изнад Цариграда, уја ти виђох Владиславу сина,

» Ено су га потурчили Турци, »Не зову га крштеним именом, „Но га зову пашом СОмаил-пашом, »Цар му дава силновиту војску, „Ето њега на Ерцеговину, »Хоће ваше поробити дворе, „Поробити, ватром попалити, »Хоће баба жива уфатити,

»На живе га муке ударити.“ Кад то чула Херцегова љуба, Ето ти је у шикли одају,

Па дозива Херцегова Шћепа:

» О ти Шћепо, зао сан заспао! БА у 80 час разљутио сина, »Сина су ти потурчили Турци, „Ето ти га на Херцеговину

„Са небројном силновитом војском,“ Кад то чуо Херцеговац Шћепо, Он покупи и сребро и злато, Натовари триста сеисана,

Оћера их шехер Дубровнику,

Па га дава младим Дубровчаним' На оставу и аманат тврди,

Док се врати с мора дебелога. Веле њему млади Дубровчани : „Хајд отоле, Херцегу Шћепане! »Ми од тебе не примамо благо,

(515] сл