Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

624

„Док не пишеш граду на вратима: »Прође Херцег, и пронесе благо,

„И проведе вјереницу љубу.“ 40 Тако Херцег записа на врата,

Па отиде морем дебелијем.

То бријеме мало постајало,

Ал' ево ти паше Смапл-палпе

У Дубровник оцу у поћеру, 45 Ал' му веле млади Дубровчани:

„Ти погледај граду на вратима,

„ЦЏак ћеш виђет, шта ти бабо пише,“ Када паша разгледа ријечи,

Он се брже враћа на трагове. 50 Кад се Шћепо с мора повратио, Окупио господу од града,

И овако њима бесједио:

„Дубровчани, моја браћо драга!

„Дајте мене и сребро и злато.“ 52 Дубровчани њему одговоре:

„Хајд' отоле, Херцеже Шћепане!

„Ли си прошо и пронио злато,

„И провео вјерену љубовцу,

„Ти си својом руком записао.“ 60 Кад то зачу Херцеже Шћепане,

Грлом -цича, а од јада црче.“)

67) Да, ли је ово истина, да ли није, то се управо не зна, али осим ове пјесме, што се овако у Херцеговини пјева, не би човјек нашао у стотини људи једнога, који ово и данас не прича.