Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

625 114.

Цар и Аница ђевојка. Буку бере Аница ђевојка, "Ружу бере, шњом се разговара: »„Њепа ти си, румена ружице ! уја сам љепша Аница ђевојка; „Јошт да смијем од цара мојега, „Све бих поље ружом посијала, » А гору бих свилом загрнула, »„Насред поља цркву саградила, » И у цркви дванаест олтара,

» И ставила дванест калуђера, „Сваки данак у цркву одила, „И на олтар по дукат метала, „Све за душу оца пи матере.“ Мисли Ана, нико је не чује, Зачуле је двје цареве слуге, Брже слуге цару повиђеле:

»О наш царе, земљи господаре ! уда ти чујеш Анице ђевојке, »„Ружу бере у зеленој башчи: »»Бепа ти си, -ружице румена !

„Јошт сам љешша Аница ђевојка,

у уда ја смијем од цара мојега,

»уСве бих поље ружом посијала,

» „Насред поља цркву саградила, »„» И у цркви дванест калуђера, „ »Оваки данак у цркву одила, »» 1 на олтар ло дукат метала, о > ове за душу оца и матере.“ Када царе слуге разумио,

Овако је слугам говорио:

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У

сл

~) сл