Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

626

„ Чујте мене, вјерне слуге моје ! „ Уфатите Аницу ђевојку,

„ Водите је мене пред кољена,“ Када царе упази ђевојку, - 596) Од јада га уфати грозница,

На ђевојку јашик учинио,

Па је пита и од муке тресе:

ује л истина, лијепа ђевојко !

„Што су мене повиђеле слуге“ — – 10 угест истина, царе господаре!

„Истина, је, што сам говорила,

„Кад бих могла, све бих учинила.“ Када царе саслушао р'јечи,

Пита царе Аницу ђевојку: 45 „Би л' се, цуро, данас потурчила 7“ „Не бих ти се, царе, потурчила,

»дДа ми дадеш бутум царевину.“

Кад ђевојку царе разумио,

Он срдито цури одговара: 50 „Ал. ћеш моју сабљу целивати 7 „Ал', ђевојко, стати у сужњици #“ Одговори скровшео ђевојка: „Њесам јунак да ти сабљу љубим „Него волим стати у сужњици,“

сл ст

Цар је баци у дно од тамнице,

Држао је девет годин“ дана,

Не: даде јој пива ни јестива,

Нит је лази, нити је полази.

Кад се девет наврши година, 60 "Посла своје у тамницу слуге,

Кад тамници као п даници,

Пред ђевојком златна трпезица,