Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

627

У руци јој света иконица,

Те се моли Богу по закону. Иду слуге, те цару казују.

Сам отиде, да боље вјерује,

А кад виђе чудо невиђено, Трже сабљом и десницом руком, Да ђевојци одас'јече главу, то Ал' му десна усахнула рука

И при руци сабља пријенула.

Препаде се, и невоља му је;

Па дозива старца патријару

И дванаест стари пгумана, 7 Да му моле Бога по закону,

Да му тешке одријеше гр јехе,

1 поврате из рамепа руку.

Тек што старци Бога замолшше,

Бог му даде, сасвим здрав остаде. 8()

> сл

сл

145:

Султан и нејаки Јован. лика су од Будима врата, Толика је соФра од мерџана, На њој сједи Јованова мајка, Она нпна нејака Јована: „Пинај, нинај, мој Јоване сине! 5 „Расти боље, мој Јоване сине! уда у цара предузмемо царство, „Царевипа твоја ђедовина, _ „Краљевина твоја бабовина,“ Она мниде, нико је пе чује, 10 То зачуле цареве делије, Отрчаше, те цару казаше: = 40%