Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

628

„Султан царе, огријано сунце! „Колика су од Будима врата, „Он лика је сотра од мерџана, „На њој сједи Јованова мајка, »Она нина нејака Јована: »»Нинај, нинај, мој Јоване сине! „»Расти боље, мој Јоване сине! уда у цара преузмемо царство, »»„Даревина, твоја ђедовина, "„»Праљевина твоја бабовина,«“ Кад то зачу царе гослодаре, (Он говори својијем слугама: »Доведите мајку и Јована,“ Отидоше, те их доведоше.

Кад су цару на дивану били, Пптао их царе господаре:

ује л' истина, што ми слуге кажу #“ » Истина је, царе господаре !«< Тада царе на слуге нареди,

У тамницу бацише Јована. Мајка оде двору кукајући.

То бријеме дуго постојало, Постојало девет годин' дана, Сан саснила Јованова. мајка,

Да се моли цару честитоме,

Да јој даде од тамнице кључе, Да извади кости Јованове,

Да их жарко мал огрије сунце. Па отиде цару на дивану,

Три пут му се смјерно поклонила, А три пута земљу пољубила, | Док је царској руци приступила,

5 (=