Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

629

Па овако цару говорила: „Султан царе, огријано сунце! „Дај ти мене од тамнице кључе, Ла извадим кости Јованове, уда их мало изогрије сунце.“ Цар дозива млада тамничара, Да извади кости Јованове.

Кад тамничар отвори тамницу, Ова тамница обасјала. сунцем, Колика су од тамнице врата, Толика је софра сува злата, На њој сједе два Божја анђела, Међу њима дијете Јоване,

Он ми држи књиге јеванђеље, Од цара је п виши и љештпи. Када слуге чудо сагледаше, Отрчаше, те цару казаше,

-Цар не хћеде слугам“ вјеровати, "По пригрну ћурка зеленога

А под ћурком сабљу оковану. Кад погледа тамници на врата, Препаде се, чуди: му се није, Од страха му задрхтала рука, Из руке му сабља пспанула, Дофатп је дијете Јоване,

Ману сабљом, одејече му главу, Па ето га цару на дивану,

Те он сједе на царску столицу, И узе му земље и градове;

На Јовану круну ударише,

Те краљева дуго и за много. је ј

=) ==

(

5()

60)