Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Еј да Бог да и Богородица, у Изјели те у планину вуци,“ Оде здраво Сењу на крајини, Да он вида своје ране љуте.

66.

Ограшић Алија и сестра Цмиљанића.

Вино пије Ограшић Алија,

У Удбињи у турској крајини, Служи му га остарјела мајка. Па Алији мајка говорила:

»0 Алија, мој рођени сине! „Што се нећеш, сине, оженити 2 „Не могу ти дворе прешетати, „А камо ли у двору тимаре, „Отварат' их јутру о сабаху,

БА затворат' ноћи о јацији,

„И нам'јесит љеба, бијелога,

„ И нанијет воде у ђугуму. „Но се жени, мајчине ти ране: „Мајци твојој добави измјену.“ Але мајци тако проговара: „Прођи ми се, моја мила мајко! „Ево има три године дана

„Да обађам земље и градове „Кров каурска мјеста и латинска, „Да ја тражим за мене ђевојке, „Бе ја нађох за мене ђевојку, „Ту не нађох зглаве пријатеља; „А ђе нађох врсна пријатеља,

[95

10

15