Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

448

„Лу не виђох прикладне ђевојке, „Ил' прилике да рађа синове,

уда с'уметну ђеца на ујака.

„Него ено у равне Котаре

„Чудна зглаве врсна пријатеља,

„И ва мене по вољи ђевојке, „Мила сеја Цмиљанић-Илије.

» О њом се, мајко, мислим оженити;

уАли е' Анђом, ал' земљицом црном.“

То кадуна не бегенисала,

Но од Анђе сина одвраћала: „Прођ' се, сине, цуре од Котара, „И проклете влашке породице. „Род јој неће, ђевојка те неће, „А. силом је уграбит не можеш „Без велике твоје погибије,

„И прољева крви од јунака, „Лако можеш изгубити главу. „Но се прођи врага и Котара.“ Неће Але да послуша мајку, Но старици говорио мајки: „Приправљај ми лака брашњеника, „А ја одох себе оправљати. “ Па отиде у топле подруме, Одријеши дора са јасала, Чудан му је тимар ударио: Измио га лугом и сафуном,

На сунђер му воду покупио,

На њег' тура седло од Мисира, А врх седла пули рисовину, Наметну му Фувду позлаћену, Изведе га у мермер авлији,

4()