Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Претури му дизген про јабуке; Од мила га по сапи удрпо, Сам се доро по авлији вода, Погледује на свог господара. Па кад тако коња окитио,

Оде Туре себе одијеват' :

Он отвори сепет п сандуке,

Те обуче свилену кошуљу, Више злата но свилена платна, Врх кошуље зелену доламу,

На долами пуца позлаћена, Златни арач чоху преклопио; Врх доламе двоје токе сјајне: Једне вите, а друге савите

Од жежене из Млетака срме; Опаса се свиленијем пасом,

А о пасу ћесе позлаћене,

За појасом двије пушке мале, Све у злату до сами чарака,

А на ноге копче позлаћене,

О бедрици сабљу од мегдана, Момче младо, а ођело красно, Сину Турчин ка на гори сунце, (Жали Боже што се крстит неће, А крст часни ни помоћ' му неће). Па посједе спла на бијеса,

А мајка му носи брашњеника. Ошину га троструком канџијом, А ободе чизмом и мамузвом,

Па полеће преко поља равна, Фатио се гора п планина, Здраво сиђе у поље котарско,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УГ

[5] со