Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Право иде двору Цмиљанића, Стрампутице, а све крадимице.

У лијепо доба долазио, 90 У два сата ноћи о јацији.

Кад је био кули пред авлију,

давирује тамо и овамо

Не би л кога жива опазио.

Але гледа, никога не виђа, 95 Но угледа Цмиљанића сеју

На чардаку од бијеле куле,

Ке на ладу сеир чини млада,

При Фењеру ситан везак везе,

Уз ђерђефу танко попијева, 100 Припијева свога заручника,

Младо момче приморца Јована

Из бијела града Шибеника :

„ Бе си, Јово, моје миловање !

»ако сам ти јошт у срцу драга, 105 „Што не дођеш ноћас у Котаре,

»дли ноћас, али икадаре,

„ад мог брата дома не имаде,

„Пошао је своме побратиму,

„Побратиму Јанковић-Стојану 110 „На сијело те испију вино,

„И јуначке договоре граде,

» Куд ће шјутра четом окренути,“

Тако пјева прикладна ђевојка,

И мишљела нико је не чује, 115 А то Але и слуша и гледа,

Па ђевојци тихо проговара :

„Душо Анђе, отвори ми врата,

„Ево тебе твога заручника,“