Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

451

Али Анђа мудра и паметна,

Ђерђеф тури, те му проговори:

„Нећу тебе отворити врата,

»Док не видим твоје токе сјајне,

„И на њима име Јованово;

„Док не видим сабљу оковану,

„И на њојзи име Јованово. „У крви је сабља окаљена, БА слова су у крви залита ;

„Па ти ни јошт отворити нећу, „Док не кажеш везену мараму,

„Којуно сам три године везла „Даровала мараму Јовану, „Те је носи око своје душе, „И утире сузе од очију,

„Кад проплаче од моје милости.

Кад то зачу Ограшић Алија, Мудар био, родила га курва ! Па ђевојци Турчин говорио : »уСрце, душо, Цмиљанића сејо

„Велике сам потрошио новце, „Па ми неста арча и новаца, »У крчми сам токе заложио, „да токе ћу сабљу оставити,

»Да не речеш да је пријевара.“

То изрече, па брже потече До Котарца кујунџије млада, СОкида Турчин токе са рамена А извади два дуката жута,

2

2 »Причекај ме мало на чардаку,

„Док се вратим до пјане меане, „Бе ме чека друштво од момака,

2

џ

«

29%

120

125

130

135

140

145

150