Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

452

РС

Те их даде младу кујунџији: „Ето тебе два жута дуката, „Напиши ми вако на токама: „»Ове токе приморца Јована „»Ив бијела града Шибеника. ““ Кујунџија брже послушао,

Те урева име на токама.

Оде Турчин Цмиљанића двору, Чекала га китна Анђелија,

У руци јој Фењер и свијећа, Једва чека да јој Јован дође. Па јој Але токе одбацио, Пале су јој токе на Ђерђефу, Гледа Анђа, учи на токама, При срцу је токе притиснула, Три пут стиште, а три пут пољуби, Мудра била, ма се преварила, Те истрча низ бијелу кулу,

А из куле на авлинска врата, Отворила, па га загрлила.

Але цуру и грли и љуби, Уфати је про танашна паса, Па је меће за се на дорина, Увеза је од сабље кајасом,

С њом побјеже пољем низ Котаре Као соко под брзијем перјем, Кад увати тицу препелицу, Бјежи Але пут турске Удбиње. Док ђевојци Бог и срећа дала, Дан освану п ограну сунце, Вели цура Ограшић-Алији,

„О Јоване, срце из њедара !

155

160

165

170

175

180