Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

уАконо си игђе у животу,

„Ил' у гори или у планини, „Одзови се твом брату Илији, „И рођаку Цмиљанић-Новаку. „Не иди нам жива за Турчина, „Ни грди нам образ пред свијетом.“ Јошт да виче Цмиљанић Илија: „Ако ви се, сестро, преварила, „Кунем ти се, па ти вјеру давам, „Никада те прекорити нећу,

„До вијека мога и твојега,“

То ђевојка и слуша и гледа, Препаде се себе и јарану,

Па Турчина плахо пробудила: »0 Јоване, кукала ти мајка, „Како ће ти данас закукати,

„ Устај брже, ајде да бјежимо, „Ево иду до два Цмиљанића, „Брат Илија и рођак Новаче, »Да имадеш тридест и три главе, „Не би с једном Шибеник видио.“ Пробуди се Ограшпић Алија,

Па говори сеји Цмиљанића : „Душо, срце, китна Анђелијо! »Од двојице никад бјежат нећу, »Обојици савезаћу руке,

» И водити граду Шибенику,

» И живе их отпустити неђу. „Док не родиш два нејака, сина, „Нек' ми шуре љуљају синове. „Нек им брука оде.по свијету.“ Па се дору баци на рамена,

220

225

230

235

245