Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

о пнни Кад Ивану Бог и срећа дала, Сви поспали на кулу пандури, А кадуна Беглер-беговица 175 Уранила у зелену башчу, У руци јој срмајли ибрика, Залијева по бостану цвеће. Иво јој се преко плота јавља Умиљато танко гласовито : 180 » О Фатимо, и срце и душо! „Ево моје Божје вјере тврде, „Јели твоја као што је моја 7 „Ајде, Фате, душо, да бјежимо.“ Препаде се Беглер-беговица 185 Да је стража не упази с куле, Баци ибрик у зелену траву, Сави скуте и сави рукаве, Па побјеже двору бијеломе. Кад то виђе Сењанине Иво, 190 Бирдимичке про плота скочио Као јелен про дубове гране, Стиже каду на авлинска врата, Увати је за бијелу руку. Вели њему Беглер-беговица: 195 »О Иване, луде ли си главе! „Суђено ти не би погинути, » Ал' суђење без невоље тражиш. „бјежи, Иво, не изнио главе! Ако Турци нас опазе овђе, 200 „Погибосмо оба без замјене, „Не изгуби и себе и мене.“ Зато Иво ни абера нема; У момку се срце узјарило