Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

464

на

Као гладну вуку код овчице, Ил' соколу и жедну и гладну, Кад у чапке држи препелицу, Те претури Фату про рамена, (С њоме бјежи пољем без обзира. Бе је среће ту је и несреће, Враг донио танану робињу, Тено тражи своју госпођицу, Да поможе воду нанијети,

Па кад сиђе авлији на врата, Виђе куја незнана јунака, Бено бјежи с кадом низ ливаде, Па подвикну иза свега гласа: „Ђе сте, Турци, нигђе вас не било! »Дође соко из земље незнане „Те уграби Беглер-беговицу.“ Иза сна се поскочише Турци, Полећеше као мрки вуци, Приватише свијетло оружје, Те за Ивом пољем у поћеру. Стигоше га, и околише га, Ал' не смију пушке да опале, Е се боје Фату да убију,

Но кидоше ноже јатагане,

На Ивана снажно ударише. Тури Иво са леђа кадуну,

Па истрже од бедрице ђорду, Те се јунак брани од Турака Смртимичке, ама брстимичке: Како кога дофати Турчина, Од једнога два комада гради,

205

210

215

220

225

230

235