Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Це

Иво би се Турцим' обранио,

Заклања га Фатима кадуна,

Око Ива често облијеће,

Заклања га дибом и кадивом,

Али ево јада и горега, 240 То виђели Удбињани Турци,

Те на добре коње поскочише,

У поћеру за Иваном по'ше.

То гледали из горе Сењани,

Те завика на своју дружину: 245 „Јуриш, браћо, за мном низ планину, „Иво нам је мука допануо.“

Тек што Турци до Ивана дошли,

А Сењани Иви прискочише,

Оборише огњем из пушака, 950 А Турци им огањ приватише,

И за дар им дара поврнуше.

Паде магла од неба до земље

Да брат брата познат не могаше

Камо ли ће Турчин каурина. . 255 Пушка пуца, горе одјекују, · Стоји звека оштрије сабаља,

Стоји вриска хата и парипа,

Стоји лелек рањени јунака

Испод коњски нога и копита. 260 Бога моли Беглер-беговица :

„Дај ми, Боже, с планине вјетрића,

уда разагна маглу са мегдана,

„Да ја виђу чија гине војска,

„ Чија гине чија л' задобива, 265 ујели мене у животу Иво,

»„Ивово ми срце омиљело,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У: 30