Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
Це
Иво би се Турцим' обранио,
Заклања га Фатима кадуна,
Око Ива често облијеће,
Заклања га дибом и кадивом,
Али ево јада и горега, 240 То виђели Удбињани Турци,
Те на добре коње поскочише,
У поћеру за Иваном по'ше.
То гледали из горе Сењани,
Те завика на своју дружину: 245 „Јуриш, браћо, за мном низ планину, „Иво нам је мука допануо.“
Тек што Турци до Ивана дошли,
А Сењани Иви прискочише,
Оборише огњем из пушака, 950 А Турци им огањ приватише,
И за дар им дара поврнуше.
Паде магла од неба до земље
Да брат брата познат не могаше
Камо ли ће Турчин каурина. . 255 Пушка пуца, горе одјекују, · Стоји звека оштрије сабаља,
Стоји вриска хата и парипа,
Стоји лелек рањени јунака
Испод коњски нога и копита. 260 Бога моли Беглер-беговица :
„Дај ми, Боже, с планине вјетрића,
уда разагна маглу са мегдана,
„Да ја виђу чија гине војска,
„ Чија гине чија л' задобива, 265 ујели мене у животу Иво,
»„Ивово ми срце омиљело,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У: 30