Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Покрај каде коње проћерали,

Те за њима у брзу поћеру.

Ал' се браћа горе доватили,

Вјешти оба стазу у богазу, 335 Побјегошеј путем пријекијем,

Здраво ишли, и у Сењу сишли.

Добавише њемачке ећиме,

Видали се за годину дана,

Видали се п извидали се, 34() Па Тадија оженио Ива,

Из приморја мору на обали

Милом ћерцом Бана, Задранина.

Није срећа што је обречено,

Него што је од Бога суђено. 345.

68.

Гојени Алил избавља сестру.

Боже мили чуда великога !

Нешто јасно у Удбињу пишти,

Ал' је гују пожар опколио,

Ал' је оро тиће погубио.

Нит' је гују пожар опколио, 5 Нит' је оро тиће погубио,

Него пишти гојени Алиле

У Удбини у мермер-авлији.

Турчин пишти за невољу му је:

Не откуда чета ударила, 10 Па му б'јелу кулу запалила, ·

И одвела Мујова ђогина,

Покупила, из ризнице благо.