Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

469

а -

И те би ти јаде опростио,

Ал' одвела одипар-Ајкуну, 15 Милу сестру Мује и Алије, Те се Алил врло закарпо, И о чуду своме забавио, А брата се Муја препануо, Јера Муја дома не бијаше, 20 Па не смије да чека Мустафу,

Ђе му нема ђога од мејдана,

Воли Мујо свог коња ђогина,

Него брата гојена Алила.

Све мислио на једно смислио, 25 (Отале се Алил подигао,

Оде дајку Ковачини Раму,

Све му каже шта је и како је:

„Мили дајко, Ковачина, Рамо,

„јесам чуо п људи ми кажу, 30 „Да ти имаш рухо од Каура,

„Што катане носе Учбару,

»Да ми хоћеш рухо поклонити,

„Да обучем руо од Каура,

»Да отидем до Учбара града, 35 „Да потражим сестру и ђогина,

„Баш су ми их Власи заробили.“

Моли Алил и руку му љуби,

А Рамо му даде одијело

И вранчића коња од мејдана 4() Да отиде до Учбара града.

Па га Рамо добро сјетоваше:

» О Алиле, мој мили сестрићу,

„Кад ти дођеш до Учбара града,

„Тражи кулу ускок-Радована, 45.