Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

Б__ И уја нијесам гојени Алиле, „Но катана Иван-капетана. “ Сврати коња у мермер-авлију, А срете га ускок-Радоване, Руке "шире у лице се љубе, Води побра на бијелу кулу, А вранчића у подруме тије. Кад одоше на бијелу кулу, Раде пита Богом побратима : „Како ми је Мујо побратиме 2 А вели му гојни Алиле: „Не питај ме, Раде побратиме, „Не одкуд је чета ударила, „Па ми белу кулу запалила.“ (А шта ћу ти даље казивати, Све му Алил по истини кажеј. „Него што ћу, Раде побратиме »Рамо те је, Раде, поздравио „Научи ме, мили побратиме, » И аманет теби оправио.“ Таман они у ријечи бјау, Док на граду пукоше лубарде, Затресе се Учбар на крајини. Обадва се побра зачудише, Како чудо оно у Учбару 2 Скочи Раде на ноге лагане, Оде право под банову кулу, А да видиш како је весеље ! Дође Раде под банову кулу, Шемлук чини од Учбара бане, Ђе му чета шићар донијела, Од Удбине крваве крајине,

100

105