Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
пољ Довела му Мујова ђогина,.
И још сестру одиџар-Ајкуну, Па му чета шићар поклонила. Бан је држи на бијелу кулу, Браћо мила, три бијела дана, ' Кад четврти данак освануо,
Тура бане Ајку на кочије (кошију ').
Оде Раде гојену Алилу,
Све казује што је и како је. Бесједи му гојни Алиле:
„Мили брате, ускок-Радоване, „Сада шта ћу од живота свога, „А како ћу сестру уграбити, „Кад имаде у вашем Учбару, „Има, Раде, и бољије коња
» Од мојега вранца од мејдана.“ А Раде га добро сјетоваше :
БА не бој се, гојени Алиле,
уја ти имам у потају вранца, „Па чело му даница звијезда,
» АХ на прси мјесечина сјајна, „Што но лети и не носи крила, „Нит' га стићи може ни престићи, уДаћу вранца, ајде на кошију, „Па уграби сестру и ђогина, „Бјеж' Алиле, у турску Удбињу, „ја ћу лако повратити вранца, „Вратићу га ноћи по мјесецу.“ У том данак четврти освану, Док на граду пукоше лубарде, У том сила и ордија дође
Под банову пребијелу кулу.
110
115
120
130