Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
478
мети
Параде се коњи и јунаци,
А бан Ајку тури на кочије, Уз кочије Мујова ђогина, Који први на кочије дође, Нека узме Ајку и кочије
И ђогата коња од мејдана. Ту су дошле млоге бињаџије: Дошао је црни Арапине
На кобилу суру бедевију,
И дошао Комнен-барјактаре, А два вранца од кошије бана, И на њима два банова сина, Ту и брњаш старога ћесара. А да видиш Комнен-барјактара, Све сепри коње п јунаке, Докле дође гојену Алилу.
Кад сагледа коња п Алила, То Комнену мило не бијаше. Иде Комнен бану учбарскоме: „Чујеш, бане, драги господаре, „Моја вјера и мени помогла, » Оно ти је гојени Алиле,
„Што имаде вранца од мејдана,
„На челу му даница звијезда,
„ А на прси мјесечина сјајна, »Он ће данас уграбити кошију, „И утећи у турску Удбињу,
„ А Учбар ће стидан останути.“ А бане му вако говораше:
»„ О Комнене, сенски барјактаре, „Ту не има нико од Турака, < То рекоше, па се растадоше,
145
150
155
160
170