Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
474.
Гајтан паде коњи потекото.
Од мејдана гојени Алиле,
И уграби сестру и кочије,
Уз кочије братина ђогата.
Милу сестру увати за руку, Колико се сестра препанула, Не познаје гојена Алила. Бесједи јој гојени Алиле: »Устан', сестро, одиџар-Ајкуно, уПа појаши Мујова ђогина,
удар ти брата не познајеш свога, » А Алила од једне матере.
» Ајде, сестро, шинула те гуја,“ А кад зачу Ајкуна ђевојка, Скочи Ајка, усједе ђогина.
И да видиш гојена Алила,
Узе Алил плетену камџију,
Па удара два коња витеза, Побјегоше здраво у Удбињу, Нит их могу стића ни престићи.
69. Кадуна Асан-аге Кунв.
с Завади се Куна Асан-ага
Са љубовцом бијелом кадуном, За годину не проговорише,
А за двије не састадоше се. Све мислила бијела кадуна, Како ће се осветити Куни. Оде када остарелој мајци,
175
180
190
сл