Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

474.

Гајтан паде коњи потекото.

Од мејдана гојени Алиле,

И уграби сестру и кочије,

Уз кочије братина ђогата.

Милу сестру увати за руку, Колико се сестра препанула, Не познаје гојена Алила. Бесједи јој гојени Алиле: »Устан', сестро, одиџар-Ајкуно, уПа појаши Мујова ђогина,

удар ти брата не познајеш свога, » А Алила од једне матере.

» Ајде, сестро, шинула те гуја,“ А кад зачу Ајкуна ђевојка, Скочи Ајка, усједе ђогина.

И да видиш гојена Алила,

Узе Алил плетену камџију,

Па удара два коња витеза, Побјегоше здраво у Удбињу, Нит их могу стића ни престићи.

69. Кадуна Асан-аге Кунв.

с Завади се Куна Асан-ага

Са љубовцом бијелом кадуном, За годину не проговорише,

А за двије не састадоше се. Све мислила бијела кадуна, Како ће се осветити Куни. Оде када остарелој мајци,

175

180

190

сл