Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

475 Па бесједи Кунина кадуна: „Сјетуј мене, мпла моја мајко,

„Шта ћу, мати, од живота мога,

„Ево има три године дана, „Иде Куна у ашиковање.

» Оћу л', мати, у воду скочити, „Или ђу се објесити млада,

„Не би ли се осветила Куни.“

А стара је мати сјетоваше; „Немој, кћери, бијела кадуна, „Ти се немој млада објесити, „Нити кћери у воду скочити, „10 од Бога велика гриота,

5 А од људи покор и срамота, „Кад би себи живот окончала, „Него ће те мати сјетовати: „Иди кћери на бијелу кулу, „Добро гледај Асан-агу Куну, „ад отиде у ашиковање,

„А ти, кћери, бијела кадуно, „Укради му руо и оружје,

» И ђогата коња од мејдана, „Иди, кћери, Сењу бијеломе, „Покрсти се, моја кћери драга, „Добро ће те Иван дочекати,“ А кад чула Кунина кадуна, Са милом се опростила мајком, Па отиде на бијелу кулу. Када акшам ноћца долазила, Узе Куна Фењер п свијећу, Оде Турчин у. ашиковање.

А да видиш бијеле кадуне,