Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу
» У Турчина погано је т'јело, 105 „Па је мене зазор и срамота.“
То кадуну одма послушаше,
Па крстише бијелу кадуну,
И добро јој име нађедоше,
По имену ускоче Јоване. 110 Кад крстише бијелу кадуну,
Воде Јова на Ивову кулу,
Па сједоше и весеље граде,
Шиба пуца три бијела дана.
А то стаде за годину дана, 115 Често Јован пред четом иђаше,
Води чету свакад у Удбину,
Од Турака грдне јаде гради,
Роби, пали а сијече главе, |
Све му Иван перјанице даје, 120 Док наврши двадес и четири.
Опет Јован иде у Удбину,
Распитује ускоче Јоване,
А је ли се оженио Куна. | Док му абер од истине дође 5 4 После пуни три године дана,
„Да је Куна цуру испросио
Код отоке мора широкога
У Турчина од Отоке Тала, |
А Мериму љепоту ђевојку. 130 У неђељу која прва дође,
Оће Турчин да води ђевојку.
Кад то чуо ускоче Јоване,
Ускок купи од Сења Сењане,
Ђе гођ кога побољега знаде, 135 Зове Јован арамбашу Вука,
[55] сл