Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

» У Турчина погано је т'јело, 105 „Па је мене зазор и срамота.“

То кадуну одма послушаше,

Па крстише бијелу кадуну,

И добро јој име нађедоше,

По имену ускоче Јоване. 110 Кад крстише бијелу кадуну,

Воде Јова на Ивову кулу,

Па сједоше и весеље граде,

Шиба пуца три бијела дана.

А то стаде за годину дана, 115 Често Јован пред четом иђаше,

Води чету свакад у Удбину,

Од Турака грдне јаде гради,

Роби, пали а сијече главе, |

Све му Иван перјанице даје, 120 Док наврши двадес и четири.

Опет Јован иде у Удбину,

Распитује ускоче Јоване,

А је ли се оженио Куна. | Док му абер од истине дође 5 4 После пуни три године дана,

„Да је Куна цуру испросио

Код отоке мора широкога

У Турчина од Отоке Тала, |

А Мериму љепоту ђевојку. 130 У неђељу која прва дође,

Оће Турчин да води ђевојку.

Кад то чуо ускоче Јоване,

Ускок купи од Сења Сењане,

Ђе гођ кога побољега знаде, 135 Зове Јован арамбашу Вука,

[55] сл