Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„И у њу ћу кости оставити, 110 „Ако ва ме не пошљеш отвкупе:

„Из рамена твоју десну руку,

„И сестрицу нашу Анђелију,

„И да дамо коња и орутје,

»Ово бане тражи за откупе. 115) „Јасно ћемо за десницу руку,

„ Чувај твоју, ја ћу дати моју,

„Али не знам за нашу сестрицу,

уЈер је сеја давно испрошена,

„И грота је од Бога самога 190 » А од људи укор и срамота,

»Да је дамо бану за робињу,

»Да му шика у бешици сина,

„Него чини како боље знадеш,

„Не жали ми многа пуста блага, 125 „Но ме, брате, вади из тамнице

„Ради Бога и крста часнога,«

Пође књига ајдук-Мијаилу,.

Књигу гледа, сузе пролијева,

И овако ријеч проговара: 130 „0ох, Раде, моје десно крило,

уЂуте ли си муке допануо!

„Ево има три године дана

»Да ја мислим што ћу како ли ћу,

„Како ли бих тебе избавио. 135 »дДа би дао из рамена руку,

„Друга ће ми остат' на јесеру;

»И да дадем коња и оружје,

„Могли бисмо друге добавити,

Али не дам сестру Анђелију, 140 „Док је мене на рамену главе.“