Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

497

Ево једне незнане делије,

Пред њим стиже, с главе капу диже,

А пружи му књигу из љедара. Књигу пише ајдук Мијаило : „Поздрављам те, бане Задранине, „Пушти мене брата Радојицу,

„Ево тебе два близанка сина,

5 А за друге даре и уздарје

„ја сам каил, што учини Раде.“ Чати књигу Задранине бане,

Чати књигу, а говори Раду:

„Казуј, Раде, сад што ћемо, спинко 06 Вели Раде: „богме добро, бане, „Кад су у нас ђеца запанула,

„Но ми придај коња оседлана, „Којег јашеш на васкрсеније.“

Даде бане не рече ријечи.

Рече бане: „сад што ћемо, Раде“ Вели- Раде: „богме добро, бане, »Кад су у нас запали синови,

»Дај ми, бане, свијетло оружје, „Што га новиш од свеца до свеца,“ Даде бане не писну ријечи.

Рече бане: „сад што ћемо, Раде“ Вели Раде: „богме добро, бане, „Кад су у нас ђеца запанула,

„Дај ми бане триста ћеса блага, „Три године што сам измучио

У тамници проклетој твојојзи.“ Даде бане триста ћеса блага.

Рече бане: „сад што ћемо, Раде 2“ Рече Раде: „богме добро, бане,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1У

32

210

215

225

230

235