Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Кад су у нас ђеца запанула, уда ми дадеш тридесет долама, »Да ја наше даривам ајдуке, „Нек се знаде у ког сам дворио; „И да ми даш токе позлаћене, „Да понесем брату Мијаилу,

„Нек их носи, па нек се поноси, ујере пх је давно измучио

„Како ће ме дигнут из тамнице.“ Даде бане и дава баница.

Рече бане и рече бапица:

„је л' већ доста, синко Радојица“ Рече Раде: „сад већ доста, бане.“ Пушти њега бане из тамнице, Раде њему два близанца сина. Усред горе робље мијењаше,

Ту весеље чудно починише. Љуби бане два нејака сина,

А Мијаил брата Радојицу.

Рече бане: „збогом остај, Раде! „Тешко оном свакоме јунаку, „Ко се дира српскије ајдука.“ Раде њему: »ајде с Богом, бане, „Коме криво, Бог му намирио «

[Уупор. Ш, бр.

1. Иво Сењанин избавио побратима.

Бино пије Сењанине Иво Насред Сења града бијелога Су добрије шездесет Сењана

240)

250

~> сл ст

260