Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

499 На јадиње гувно Десанчића, Служи мајка Вида Десанчића Гологлава као мушка глава, Пошто су се понапили вина, Тада стара Иву бесједила: » 0 Шване, сењски капетане, „Ал не знадеш, ал' за то не хајеш „Ево има три године дана » Од кад су је јади задесили, „И сина јој Турци уфатили „Ив Малоша града бијелога, уМетнули га на дно од тамнице, »Да му не знам смрти ни живота. „Него да ме разумијеш, Иво, »Да си, Иво, ти ту запануо, »Давно би те Виде избавио, „Али твоје главе уграбио, »да не тамниш у турској тамници,“ Када зачу Иво капетане, Да је мило није николико, Ема му се ино не могаше, Но устаде на ноге лагане, Па одлеће горе у планину, А за њим су шездесет Сењана. Када с четом у планину дође, Иво с четом починуо трудно. Ту по кору љеба заложише, Око Шва налазаху овце, Иво Фата једно јагње црно, Пак он дере оно јагње живо, Кад Сењани оно видијеше, Сењанину Иву бесједише:

о2 ко Ј

20)