Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

500

„О Иване, наша арамбашшо,

„Немој дријет' ти то јање живо,

„Да не трпи муке свакојаке, „Но закољи, како се и коље.“ Сењанима Иво бесједио:

» О Сењани, моја браћо драга, „Који неће муке поднијети, „Да не јекне нити залелече „Као ово лудо јање црно,

„Нек не иде са мном под Малошу,

„Е ће бити муке и невоље.“ Оно рече, на ноге скочио,

Па довати силна џевердана, Па отиде низ планину Иво,

А за њим су тридесет Сењана, А тридесет онде останули.

( њима Иво низ планину пође, Док на Тису воду нагазио,

Ал' је Тиса вода устанула,

Од страха се гледати не може, Носи пуста јеле и борове,

А некмоли да се препловива. Тада Иво сабљу извадио, Сењанима ријеч бесједио:

» О Сењани, чујте, браћо моја, „Који мисли одит по Малошу, „Нека здраво пренесе оружје, „Ако би му води дотакнуло, „Вјера моја тако ми помогла,

_ „ја ћу њему главу укинути.“ Ријеч рече у воду скочио,

А за њим су петнаест Сењана,

(о сл