Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу

„Ми ћемо те дивно дочекати „Баш на руке и на кабанице.“ „Не шали се, Иво побратиме, „ја се јадан ни маћи не могу, „А камо ли да низ кулу скачем, „Но су мене Турци приковали „У живоме гвожђу жестокоме,

„ И моје су ноге савезане,

„Нека ноге ма и б'јеле руке

„А на грло броја се не знаде, уја се јадан ни шенут' не могу, „Јер ме љуто гвожђе претргнуло.“ Ма му јопет Иво бесједио,

И Вида, је тешко прекорио: „Авај Видо, женска опрегљалчо, „А камо ти, Видо, прва снага. „Ја сам мнио да си бољи јунак, „Него сјекни снагом и животом, „А прекини синџир гвожђе љуто.“ И јошт га је боље прекорио. Кад је јадни разумио Видо,

'Сјекну Видо снагом и животом,

И прекину синџир-гвожђе љуто, Пак се јадан подуфати Видо,

Да искочи на пенџер од куле, Ема богме искочит' не мога,

Јер је пуста превисока кула. Стаде клепат' синџир-гвожђе љуто, Тад се добро препануо Видо,

Да не бише то дочули Турци.

Па се опет разабрао Видо,

И искочи на пенџер од куле,

100

105

110

115

130